О књизи: година / Последња граница - тако се зове Хокинг на Земљи, најудаљеније место где је човек крочио. Залеђени свет, царство чврстих стена и мраза, кружи толико далеко од своје звезде Бетелгезе да издржава бескрајну зимску ноћ. Трећину планете прекрива океан окован ледом, четвртину низови голих, беживотних стенских дина и расхлађених вулкана. Човек је изградио своју базу на овом свету: сићушну једноспратну бетонску коцку, испреплетену жицама и цевима за одржавање живота, као да је обузет страхом од ванземаљског света, припијена за оштар базалтни крај стене, звездани брод је упао у смрзнуто тло у близини, а иза њега се крије електрични аутомобил. Борис Липман и Глеб Мовсховицх су се срели на Земљи, затим заједно служили на Марсу и, генерално, добро су сарађивали и потпуно веровали једни другима, како кажу, барем иду у извиђање. Интелигенција је интелигенција, а Хокинг је постао прави тест за обоје. Липман и Мовшовић су радили свако своја геолошка истраживања, поред тога су водили обавезне дневнике, смењивали су се у припремању хране из синтетичких комплета и радили ситне поправке, а свака три дана уживали су четири сата слободног времена. Провели су га на различите начине: Борис се склупчао на отоману под коцкастим ћебетом и читао Стругацке, а Глеб је, обувши скафандер, отишао у усамљену шетњу. Мовшовић је једноставно лутао међу снегом, камењем и ледом под пепељасто црним небом, и нико није знао о чему познати научник у то време размишља. За две године шатл је требало да доведе још четири нова колониста, две Американке и две Кинескиње, тако да је пионирима остало још мало времена да издрже.